Realizatori projekta „Saradnja u javnom obrazovanju za podršku korišćenju digitalnih metoda i alata u Mađarskoj i susednim zemljama“ nisu štedeli truda. Od maja 2024. do kraja godine organizovano je 11 radionica u okviru programa Erazmus+. Pored razmene iskustava, prenosa znanja i intenzivne razmene dobrih praksi, započeta su i tri kursa obuke uključena u obaveze, kao i priprema planirane procene kompetencija u školama preko granice.

Tematska oblast 1: Od interaktivnog periodnog sistema do abecede

Prva radionica tematske oblasti projekta „Razvijanje rešenja za podršku digitalnom učenju kroz evropsku saradnju“ organizovana je 29. maja 2024. godine. Kinga Peter, koja je predstavljala Savez prosvetnih radnika Mađara u Rumuniji, održala je sveobuhvatnu prezentaciju o digitalnim uslugama, nastavnim alatima i nastavnim materijalima dostupnim u Rumuniji. Uveo je digitalni dnevnik i digitalne programe obuke organizovane za nastavnike. Nakon što su opisali sistem digitalnih pedagoških alata koji se koristi u Slovačkoj, Silvia Kereši i Đerđ Henzel iz Savez prosvetnih radnika Mađara u Slovačkoj razgovarali su o situaciji pre i posle pandemije. Pored planiranih razvoja, bilo je reči i o sistemima evaluacije i merenja koji se koriste u našem severnom susedstvu. Šef odeljenja Zavoda za obrazovanje, Gergelj Pinter, predstavio je funkcije i sadržaj Nacionalnog portala za javno obrazovanje (NKP), koji igra sve značajniju ulogu u domaćem obrazovnom radu. On je govorio o nedavnim dešavanjima, uključujući pretraživač zadataka za maturske ispite, internet portale Jeles napok i Csodaszarvas. Agnes Dani-Paloši (Kancelarija za obrazovanje) predstavila je strukturu pametnog udžbenika, modul za uređivanje zadataka i multimedijalne dodatne elemente na primeru udžbenika književnosti za 5. razred. Nakon prezentacija usledila je radionica na kojoj su učesnici mogli podeliti svoja iskustva.

Druga radionica je održana u junu 2024. Predstavljajući Udruženje prosvetnih radnika Mađara Severne Bačke, Lila Salaji i Marijana Turkal dale su izveštaj o obezbeđivanju digitalnog sadržaja u dotičnim obrazovnim institucijama, od obrazovanja u vrtićima do univerzitetskih studija. Pre tri i po godine, počev od školske 2021/2022. godine, institucije su prešle na primenu projektne metode nastave i učenja, a potražnja za razvojem digitalnih kompetencija i integracijom ovih metoda porasla je i u pedagogiji u vrtiću. Andor Kavai (Udruženje prosvetnih radnika Mađara u Vojvodini, VMPE) je u svom rezimeu istakao da su mogućnosti za korišćenje digitalnih alata ograničenije u južnim regionima Vojvodine, sa samo dva razvojna projekta koja su nedavno realizovana. Na poziv Udruženja, učiteljica nižeg razreda Čila Vukelić predstavila je sopstveni razvoj pod nazivom Betuzde, koji pomaže u uključivanju učenika prvog razreda u svet digitalnog učenja. Alat i metodologija su trenutno u fazi revizije. Adam Takač, službenik Kancelarije za obrazovanje, detaljno je opisao nedavno završene nove i inovativne sadržaje nastavnog plana i programa koji se odnose na predmete hemije i biologije. Interaktivni periodni sistem, 3D molekularni modeli i serijal eksperimentalnih filmova – zajedno sa brojnim pratećim zadacima – dostupni su na Nacionalnom portalu za javno obrazovanje. dr. Orsolia Forro (Kancelarija za obrazovanje) je izvestila o sadržaju razvijenom za učenike sa posebnim obrazovnim potrebama. Na NKP 1–12. Postoji 71 udžbenik za mentalno hendikepirane osobe u 1. razredu, sa brojnim funkcijama koje pomažu u razumevanju i savladavanju nastavnog plana i programa (npr. čitač ekrana, opcija povećanja veličine fonta, itd.). Ove nastavne materijale mogu koristiti i strani nastavnici, jer je razvoj učenika sa posebnim potrebama univerzalan, a zadaci su nezavisni od jezika, jer uz uputstva sadrže samo slike i dijagrame. Prezentacije su još jednom pratile radionice na kojima su učesnici preneli svoja iskustva i imali priliku da formulišu zajednička razmišljanja i potrebe.

Tematska oblast 2: Takmičenje u virtuelnoj sobi za bekstvo, dan šaha, veče programera – može li razvoj talenata biti drugačiji?

Prva radionica na temu „Digitalne mogućnosti za upravljanje evropskim talentima i izgradnju karijere“ održana je 22. maja 2024. godine. Ištvan Silvađi-Hordoš (Kancelarija za obrazovanje) govorio je o mogućnostima i rešenjima koje nudi platforma TehetsegKapu, a zatim je predstavio detalje MaTalent onlajn ocenjivanja matematike. U nastavku su predstavnici partnerskih organizacija koje sarađuju na projektu predstavili tradicionalne i digitalne alate koji se koriste u traženju, identifikaciji i brizi o talentima: Ildiko Horvath, nastavnica u Medicinskoj školi Dunaserdahelji, predstavila je samorazvijeno takmičenje virtuelne sobe za bekstvo (escape room) pod nazivom Okodiak, Žanet Liška, mađarska nastavnica iz Slovačke, razvila je igru „Matematika, volim te” za međunarodni dan broja Pi, Gabrijela Tot, direktorka Škole za razvoj talenata „Cofman Judit” u Vojvodini, organizovala „Adventski izazov” koji učenike drži aktivnim skoro mesec dana. Predsednica Ibolja De Negri je predstavla rad Vojvođanskog saveta za podršku talentima, osnovanog 2010. godine, uključujući nekoliko dokazanih dobrih praksi: dan šaha, časove nauke u malim grupama, razvoj talenata i kampove u oblasti muzike, književnosti, likovne umetnosti, fotografije i istorije arhitekture, kao i Gala talenata koji se organizuje svake godine. Nora Balint, nastavnica programiranja u Srednjoj školi za razvoj talenata Boljai u Senti, predstavila je u svojoj prezentaciji tri platforme za digitalno takmičenje, a govorila je i o likovnom, matematičkom i programerskom razvoju talenata koji se odvijaju u školi, kao i o takmičenju Noć programera. Natalia Varadi, šef Genius fondacije, detaljno je opisala kako se talentovani mađarski studenti identifikuju, podržavaju i razvijaju njihovi talenti u Zakarpatju. Uključeni su u brojne aktivnosti: uključujući Konferenciju Zakarpatskog naučnog udruženja studenata, Konferenciju mladih zakarpatskih mađarskih istraživača, programe mentorstva i stipendiranja, kao i traženje talenata za narodne igre i narodnu muziku. Magdalena Sabo je predstavila severnu Mađarsku na platformi alfik.programalf.com, koja je digitalni alat za brzo sastavljanje test pitanja i interaktivnost lekcija. Interfejs nudi 12 različitih tipova zadataka, a učinak učenika se može proceniti na grafikonu. Testovi koje kreirate se mogu sačuvati i podeliti sa kolegama nastavnicima.

Druga radionica iz tematske oblasti organizovana je 11. juna 2024. godine i bila je fokusirana na karijerno vođenje. Ildiko Menđan Pletikosić, psiholog i mentor, iz Udruženja, izveštavala je o zakonskom okviru i sektorskim propisima koji su na snazi u Srbiji. On je razgovarao o najvažnijim akterima u procesu i njihovim zadacima, a zatim ih analizirao iz perspektive izbora karijere. Dr. Psiholog Ildiko Erdei (Savez prosvetnih radnika Mađara u Rumuniji) je u svom izlaganju govorila o značaju karijernog vođenja, strukturnim i demografskim promenama do sada u 21. veku, očekivanjima u vezi sa planiranjem karijere, strukturi školskog karijernog vođenja, potrebnim resursima i pitanjima organizacije procesa. Julia Šapšal je predstavila onlajn alat za karijerno vođenje Kancelarije za obrazovanje, alat za merenje i podršku karijernog vođenja (POM). Objasnio je uslove korišćenja i prednosti registracije. On je detaljno opisao sadržaj POM-a, četiri testa dostupna na platformi i njihovu moguću upotrebu. On je istakao da nastavnicima, roditeljima i učenicima pomažu i kratki filmovi dostupni na Jutjub kanalu Zavoda za obrazovanje. Radionica je završena diskusijom fokus grupe, a zatim i radionicom sastavljanja tema planiranog treninga.

Treća radionica održana je 24. juna 2024. godine na temu identifikacije talenata. Istvan Silvađi-Hordoš (Kancelarija za obrazovanje) govorio je o funkcijama i korisničkoj bazi Tehets;gKapu-a, zatim je predstavio onlajn upitnike za identifikaciju talenata, takođe se osvrćući na uslove za pridruživanje stranim školama. Dr. Katalin Meze, vanredni profesor na Fakultetu za obrazovanje dece i obrazovanje sa posebnim potrebama Univerziteta u Debrecinu, predstavila je poređenje i poteškoće u identifikaciji talenata u ličnom i onlajn okruženju, kao i značaj dijagnostike talenata. Janos Gergelj Matlari (Kancelarija za obrazovanje) predstavio je iskustva programa MaTalent, koji postoji već 9. godinu i igra odlučujuću ulogu u identifikaciji matematičkih talenata. Žužana Čivre, direktorka Pedagoško-psihološkog savetovališta i centra za prevenciju u Dunaserdahelju, predstavila je metode i alate koji se koriste u Slovačkoj. On je napomenuo da centar pruža pomoć institucijama u identifikaciji talenata.

Silvija Narančik, direktorka Osnovne škole „Mesaroš David” u Nađmačedu, predstavila je slovački projekat pokrenut radi identifikacije sportskih talenata i testiranja fizičkih sposobnosti učenika. Između ostalog, govorio je i o tome kako roditelji nakon individualne identifikacije mogu da prate i razvoj svoje dece i promene u njihovom radu na sajtu svoje ustanove. Šabina Jonaš, nastavnica geografije iz Vojvodine, predstavila je svoj veb-sajt Halvány Lila Dunsztom, koji pomaže u identifikaciji njenih talentovanih učenika. Instruktor folklorne igre Čaba Lajoš Šandor podelio je sa učesnicima tradicionalnu metodu otkrivanja i negovanja talenata, u kojoj narodne igre, pokret i duhovno usklađivanje imaju istaknutu ulogu. Kornelia Kardoš, učiteljica iz Slovačke, održala je prezentaciju o metodama koje se mogu uspešno primeniti u nižim razredima, na primer, međunarodno takmičenje u informatici i računarskim veštinama, koje je dostupno i na mađarskom jeziku i zove se e-Hod.

Četvrta radionica druge tematske oblasti organizovana je 04.12.2024. Karolj Heredi, nastavnik Srednje škole za razvoj talenata „Kostolanji Deže“ u Subotici, u svom uvodnom predavanju predstavio je onlajn aplikacije koje se mogu efikasno koristiti na časovima, a zatim je govorio o tome kako se veštačka inteligencija može koristiti u razvoju talenata na časovima književnosti. On je sumirao i njegove nedostatke (na primer, nije tačan, učenici usvajaju njegove fraze, ne zamenjuje istraživački rad, itd.) i njegove prednosti (uzbudljiv je, zabavan, kada se pravilno koristi razvija kritičko mišljenje, pogodan je i za estetsko vaspitanje itd.). Robert Tomolja, nastavnik srednje škole u Fileki, govorio je o istoriji i pozadini veštačke inteligencije, a zatim analizirao mađarski ChatGPT, Puli. U svom rezimeu, takođe se dotakao korisnih digitalnih funkcija Microsoft Office 365 aplikacija i opisao svoj projekat pod nazivom Fliing Drones, koji omogućava studentima da nauče programiranje. Stručni skup je zaključen izveštajima o obuci i razvoju radionica.

Tematska oblast 3: Obuka se već planira, a priprema se i procena kompetencija

Prva radionica je organizovana u maju 2024. Andrea Faši, šef odeljenja u Kancelariji za obrazovanje, govorio je o istoriji i sadašnjosti ocenjivanja kompetencija u Mađarskoj, a Balint Belinzki (Kancelarija za obrazovanje) govorio je o njegovoj statističkoj pozadini. dr. Andrea Barabaš (Savez prosvetnih radnika Mađara u Rumuniji) je predstavio rumunski sistem procene kompetencija u osnovnoj školi. Učesnici su tokom radionice izvestili o praksi koja se primenjuje u Slovačkoj i da u Vojvodini ne postoji nacionalno ocenjivanje kompetencija ni u osnovnoj ni u srednjoj školi, već se učenici procenjuju prilikom upisa u prvi razred kako bi bili raspoređeni u odeljenje. U Hrvatskoj postoje periodične procene, na primer u 4. i 8. razredu, na osnovu kojih se mogu izraditi individualni razvojni planovi. U nastavku, Gergeli Varga, šef odeljenja (Kancelarija za obrazovanje), predstavio je informacioni sistem javnog obrazovanja, kao i elemente i dobre prakse koje bi možda vredelo proučavati za kolege preko granice. dr. U svom izlaganju, Imre Todor (Savez prosvetnih radnika Mađara u Rumuniji) govorio je o bazama podataka koje se koriste u Rumuniji tokom mature i procedura upisa. Izabela Bešnji (Udruženje prosvetnih radnika Mađara Severne Bačke) predstavila je najvažnije srpske registre za ovu temu. Katalin Maroši, šef odeljenja (Kancelarija za obrazovanje), predstavila je sistem napredovanja nastavnika, detaljno navodeći svrhu kvalifikacije nastavnika, propise i zadatke aktera uključenih u proces.

Druga radionica zakazana je za 11.06.2024. dr. Laslo Čerge, šef odeljenja (Kancelarija za obrazovanje), izvestio je o najvažnijim kriterijumima za osnivanje institucije, a zatim je predstavio praksu revizije zakonitosti javnih obrazovnih ustanova. Lajoš Markuš, šef odeljenja (Kancelarija za obrazovanje), održao je prezentaciju o sistemu pedagoških i stručnih inspekcija u Mađarskoj. U svom izlaganju, Agneš Halaši (Udruženje prosvetnih radnika Mađara Severne Bačke) pružila je uvid u procese evaluacije škola u Vojvodini i predstavila rezultate školske 2023/24. Dr. Agneš Sikora, šef odeljenja (Kancelarija za obrazovanje), vodila je učesnike kroz proces obnavljanja procedura akreditacije za javno obrazovanje u Mađarskoj. Zoltan Belane Hubičak, zamenik generalnog direktora (Pedagoška služba okruga Sabolč-Satmar-Bereg) i dr. Laslo Čerge je pružio informacije o zvaničnim procedurama koje se primenjuju u Mađarskoj, uglavnom u vezi sa individualnim rasporedom rada učenika i početkom obaveznog obrazovanja, kao i o digitalnom okviru procedura.

Treća radionica iz tematske oblasti bila je posvećena pripremama za uvodnu konferenciju 24.09.2024. Pored toga, pregledali su tematske planove, pitanja i sugestije u vezi sa kursevima obuke koji čekaju na razvoj.

Četvrta radionica održana je 5. novembra 2024. godine uz pripremu planiranih obuka i procenu kompetencija. Prema opredjeljenju, biće sastavljena 30-časovna obuka na temu ocenjivanja kompetencija, 10-časovna obuka na temu sertifikacije, nadzora i ovlašćenja i 10-časovna obuka na temu merenja i evaluacije. Učesnici su se usaglasili oko obaveza vezanih za obuku, sastava i zadataka mikro radnih grupa.

Peta radionica održana je 17.12.2024. Razmotrili su napredak planiranih obuka, sumirali trenutnu situaciju u vezi sa izradom procene kompetencija, pitanja koja treba razjasniti i zadatke koji predstoje u bliskoj budućnosti. Na radionici je dr. Imre Todor, predavač na Sapientia EMTE Institutu za obuku nastavnika i nastavnik u srednjoj školi Marton Aron u Čikseredi (Savez prosvetnih radnika Mađara u Rumuniji), predstavio je dva primera interaktivnih strategija digitalnog učenja. Društvenu igru na mreži i sobu za bekstvo mogu da koriste i učesnici u planiranju obuke.